Redovne pojave

Vrlo često u medijima osvane vest: FK oslabljen za predstojeću utakmicu, igrač se još uvek nije oporavio, igrač počeo da trenira, međutim i dalje ima bol, nekon mesec dana, nije oporavljen, itd…

I takvi problemi se u svetu sporta odnosno fudbalu dešavaju konstantno bez prepoznavanja problema i suočavanja sa istim.

Najbenigniji događaji i stvari se dešavaju a da nisu prepoznati uzroci problema, već se konstantno radi na rešavanju problema bez jasnih parametara.

Uzrok svakog problema je nepostojanje jasne podele posla – stejkholdera, nepostojanje jasnog statusa obaveze koju je neko preduzeo i na samom kraju, nepostojanje jasno prepoznatog uzroka problema.

U takvoj konstelaciji unutrašnjih odnosa dolazi do nepostojanja razmene informacija koja uzrokuje probleme na relaciji menadžment-struka-igrači.

Nepostojanje procedura i procesa

Kada postoji apsolutna nepoznanica ko je za šta u klubu odgovoran i kada se ne posluje po jasno definisanim procedurama, celokupna struktura i organizacija se svodi na ličnu volju i odgovornost pojedinca prema kolektivu kome pripadaju.

Zato je potreban jednostavan alat za rad koji će utvrditi neophodne protokole i procese čime će se maksimalno isključiti mogućnost da bilo koji kolektiv zavisi od nečije dobre volje.

Uz jasno utvrđene procedure i kanale kojim se razmenjuju informacije unutar bilo koje sportske organizacije u svakom trenutku bi bilo koji stejkholder znao šta mu je trenutni zadatak, obaveza i rok za izvršenje, kao i status obeveze u bilo kom trenutku.

Iako ne postoji jednostavna formula za rešenje problema koji se javljaju svakodnevno veoma je bitno da se pre svega utvrde jasne procedure i protokoli za svaku pojavu i događaje unutar kluba.

Na sledećem primeru ćemo vam jasno pokazati zašto su bitne procedure i protokoli:

Igrač je jedan od najvećih talenata na Balkanu, kod kog se pojavio bol koji ga je sprečavao da trenira;

• Utvrđena je dijagnoza, te su nakon toga preduzete sve neophodne mere kako bi se igrač izlečio-oporavio;
• Sve vreme se igrač lečio uz pomoć klupskih lekara i fizioterapeuta – u klubu u kom je na pozajmici, a istovremeno se lečio i eksterno uz znanje stručnog štaba kluba za koji trenutno nastupa, i menadžera;
• Nakon tri nedelje lečenja i dalje se javljao bol;

Ovde je problem još uvek lako rešiv, samo je neophodna blagovremena reakcija svih zainteresovanih strana u procesu.

• Za sve vreme problema koji ima igrač, šef medicinske službe matičnog kluba se nijednog trenutka nije uključivao niti rešavao problem igrača, iako je obavešten po protokolu koji je utvrđen klupskim pravilnicima;
• Kako igrač nije izlečen, na kontrolnom pregledu je eksterni lekar utvrdio da je neophodna operacija, koja je odmah i zakazana;

Da je nastavljeno ovim tokom, potencijalno bi bila napravljena nepopravljiva šteta po igrača, njegovo fizičko zdravlje, karijeru, a time i klubove u kojima je igrao.

• Međutim, fizioterapeut koji je eksterno lečio igrača, izražava sumnju u dosadašnje dijagnoze lekara. On izražava svoje mišljenje menadžeru igrača, nakon čega menadžer vodi igrača na druge ekspertske kontrole na kojim je dijagnostifikovana sasvim druga vrsta povrede;
• Nakon toga, menadžer obaveštava klub za koji trenutno nastupa igrač o novoj dijagnozi, gde dobija informaciju da je neophodno da sve nalaze pošalju šefu medicinske službe matičnog kluba;
• Postupaju kako je predviđeno protokolom kluba, međutim šef medicinske službe matičnog kluba, sa rezignacijom prima dokumantaciju uz naglašavanje kako je on već rekao koja je vrsta i priroda povrede u pitanju, te mu nije jasno zašto mu se to uopšte šalje;

Treba imati na umu da šef medicinske službe matičnog kluba nije do tada video ni igrača, niti njegovu dokumentaciju za sve vreme trajanja sage oko oporavka igrača;

• Kako je menadžer igrača posvećen svom klijentu, uz konsultacije sa licima iz sveta fudbala, dobija informaciju koji lekar i način lečenja bi najdelotvornije otklonio povredu;
• Šef medicinske službe matičnog kluba nedvosmisleno odbija predlog menadžera i preuzima na sebe oporavak igrača gotovo 3 meseca nakon javljanja problema kod igrača;
• Nakon mesec dana rada na oporavku, igrač dobija dozvolu da trenira, igrač se i dalje žali na bol, međutim, lekar jasno naglašava i istrajava “da to mora tako”;

U ovom momentu, gde postoji nekoliko oprečnih dijagnoza, neslaganje menadžera, lekara matičnog kluba, lekara kluba gde je igrao, eksternih lekara i fizioterapeuta, menadžment kluba tek postaje površno svestan o situaciji, no nema osećaja alarmantnosti stanja.

• Pogađate, igrač je i nakon 15 dana od ulaska u trenažni proces imao bolove, i to, znatno jačeg inteziteta;
• Nakon svega, menadžer obaveštava nadležne iz uprave oba kluba – matičnog, i klub za koji nastupa na pozajmici, da će igrača odvesti na oporavak kod lekara kog su mu predložili za datu vrstu povrede, uz naglasak da je i igrač spreman da bude kažnjen ukoliko ne dobije dozvolu kluba;
• Uz prećutnu dozvolu kluba, menadžer odvodi igrača, plaća terapiju iz sopstvenih sredstava 4.000,00 evra, i igrač nakon 6 meseci mučenja, počinje da trenira i igra bez bola;

Napominjemo da se radi o igraču koji bez obzira da li igra, ili ne igra, vredi na tržištu oko 2 miliona evra;

Finansijski gubitak

Ovaj proces je samo menadžera igrača koštao 6.800,00 evra, uz 6 meseci koje su igrač i klub izgubili, jasno i nedvosmisleno je utvrđen nedostatak sistema odgovornosti za preduzete radnje, uz stalnu asimetriju informacija;

Ukoliko u jednog igrača na mesečnom nivou ulažete samo na ime zarade oko 6.000,00 evra (bruto) a čiji je potencijal u sportskom i ekonomskom pogledu nemerljiv, javlja se nasušna potreba da se uspostavi sistem, koji će isključiti asimetriju informacija i ljudsku sujetu kao element u poslovaju ozbiljnog sistema;

Napred navedeni primer je odabran jer prožima više zainteresovanih strana unutar kluba, kao i eksterno zainteresovane strane koje nesumnjivo utiču ne samo na sadašnjost i budućnost karijere jednog fudbalera, već i interese kluba i nacionalnog saveza.

Trendovi

Dvogodišnje istraživanje koje smo sporoveli, dovelo nas je do interensantnih podataka. Ne postoji jasno identifikovano i definisano ko su stejkolderi unutar kluba kao jedinstvenog sistema, eksterni stejkholderi uopšte nisu prepoznati kao takvi, već se pojava određenih anomalija i problema rešava bez jasnog preseka predmetnog problema.

Zapravo, leče se posledice, a uzroci nastalih problema se gotovo ni ne prepoznaju.

U današnje vreme, veliki uticaj na razvoj karijere jednog fudbalera imaju eksterni stejkholderi, fizioterapeuti i lekari, koji nisu unutar sistema kluba, ali pre svega treneri sa kojima igrači individualno rade i treniraju na razvoju karijere.

Naprosto, iako je većina klubova sankcioniše da se igrači leče i treniraju van kluba, igrači često imaju opravdanu i neopradanu sumnju u način, intezitet i tok lečenja unutar kluba, te pomoć traže i van kluba. Takvo stanje može da dovede do apsudne situacije. Jednostavno postoji velika verovatnoća da zbog nedostataka informacija o načinu i toku lečenja unutar kluba, terapija koju igrač prima van kluba, dovodi do situacije da jedna terapija drugu poništava, a što za posledicu ima neželjene pojave.